Универзитет у БеоградуУ 18. епизоди 6. сезоне емисије "Наука привреди" која се емитује на Радио Телевизији Војводине, приказан је пројекат ГРАМУЛСЕН којим руководи др Марко Спасеновић из нашег Центра за микроелектронске технологије. Пројекат финансира Фонд за науку кроз програм ПРОМИС, а епизода се може погледати и на интернет каналу емисије.
Акредитована Лабораторија Центра за хемију успешно је прешла са акредитације СРПС ИСО/ИЕЦ 17025:2006 на акредитацију у складу са новим издањем стандарда СРПС ИСО/ИЕЦ 17025:2017. Обим акредитације, сертификат о акредитацији и одлуку акредитацији могу се видети на страни Акредитоване лабораторије.
У оквиру програма "Иновациони ваучери," Фонда за иновациону делатност Републике Србије, одобрен је пројекат "Развијање и валидација аналитичке методе за одређивање садржаја PAH у лековитом и зачинском биљу". Учесници пројекта испред ИХТМ-а су др Милица Сентић (руководилац пројекта) и Ивана Трајковић, из Центра за екологију и техноекономику.
Весник европског конзорцијума Graphene Flagship објавио је интервју са нашим колегом др Марком Спасеновићем. У рубрици “Spotlight”, колега је причао о развоју гасних сензора и микрофона на бази графена у нашем Центру за микроелектронске технологије.
Graphene Flagship је пројекат који Европска комисија (ЕК) финансира са милијарду евра у периоду од десет година. Пројекат је, заједно са пројектом “Human brain”, први ове размере који је ЕК лансирала 2013. године у оквиру програма FET Flagships који има за циљ да одговори на велике научне и технолошке изазове данашњице кроз дуготрајна мултидисциплинарна истраживања и развој. Конзорцијум се састоји од 150 академских и индустријских партнера у 23 земље, а од 2018. ИХТМ је придружени партнер.
У сарадњи са групом др Војислава Стаменковића, из ‘’Argonne National Laboratory - Material Science Division’’, наш колега др Душан Трипковић је објавио рад “ Eliminating Dissolution of Pt-based Electrocatalysts at the Atomic Scale ” у престижном научном часопису Nature Materials (Nature Materials, 2020, 19, 1207-1214, doi: http://dx.doi.org/10.1038/s41563-020-0735-3, IF2019=38.663).
Решавање проблема дуготрајности и стабилности катализатора који се користе у горивним спреговима је дугогодишњи изазов за бројне истраживаче у овој области. У раду је приказан нови приступ у решавању проблема стабилности Pt катализатора, тј. како спречити растварања Pt на атомском нивоу које доводи до смањења активности катализатора. Проблему је приступљено са две стране: вршена је заштита Pt катализатора корисћењем танких филмова злата, чиме се штите ниско координисана активна места на површини платине и друго, таложење платине на већ постојећи филм злата, доводи до значајног пораста удела 111 равни, која је најастабилнија оријентација у реакцији редукције кисеоника. Како ова реакција представља највећи енергетски губитак у горивим спреговима она је уједно и главна препрека за пуну комерцијализацију ове технологије. Коришћењем обе методе добијен је 3 нм Pt3Au/C катализатор код кога је готово елиминисано растварање платине и на тај начин је добијен катализатор 30 пута стабилнији у односу на комерцијални 3 нм Pt/C катализатор.
Рад се може прочтати на сајту издавача. Рад се такође налази у институционалном репозиторијуму ИХТМ-а (објављена верзија и рецензирана верзија).
Честитамо колегама и желимо им пуно успеха у даљим истраживањима!
Др Сања Шешлија, научни сарадник Универзитета у Београду - Института за хемију, технологију и металургију, провела је пет недеља на Националном институту за хемију, Љубљана, Словенија као један од представника Србије у овогодишњем издању EIT Climate-KIC програма „Pioneers into Practice“ који имплементира Привредна комора Србије. Главни циљеви истраживачког боравка усмерени су ка промоцији поновне употребе пољопривредног отпада и формирања позитивних социо-економских ефеката кроз научни концепт у коме је нова вредност створена из отпадних и загађујућих материјала. Спроведено истраживање обухватило је екстракцију пектина из отпадне јабучне каше применом конвенционалних растварача, јонских течности и еутектичких растварача, као и физичко-хемијску карактеризацију изолованог производа. Кроз ову сарадњу удружени су знање и експертиза две реномиране научно-истраживачке институције и постављене основе за будући развој одрживих поступака производње хемикалија и заштите животне средине.
Наша колегиница Др Гордана Гајица, научни сарадник, ће 29. октобра одржати предавање „Циклус угљеника у природи и антропогени утицај на њега“ у Малој сали Коларчеве задужбине, са почетком у 18h. Предавање је део циклуса Људски утицај на животну средину: прошлост, садашњост, будућност које Задужбина Илије М. Коларца организује у сарадњи са Секцијом за хемију животне средине Српског хемијског друштва.
Циклус угљеника описује начин на који елемент угљеник кружи између биосфере, хидросфере, атмосфере, литосфере и геосфере кроз разне биогеохемијске процесе прелазећи из једног облика у други. Ти путеви су веома комплекси и понекад трају милионима година док један атом угљеника направи пун круг. Добро функционисање наше планете зависи од процеса којима угљеник природно циркулише кроз њу и од уравнотежености тих процеса. Укупна количина угљен-диоксида у атмосфери расте сваке године услед људских активности, што доводи до промене протока угљеника на Земљи, а то за последицу има климатске промене и процесе глобалног загревања.
На XVI међународној изложби иновација и нових технологија „Ново време“ у Севастопољу, Руска Федерација у конкуренцији 27 пријављених земаља Златну медаљу за најбољу иновацију у области нових технологија заједно са тимом су добиле наше колегинице Милена Милошевић и Јованка Ковачина за иновацију „Еколошки прихватљива технологија за производњу гелних премаза и противпожарних материјала користећи био-обновљиве и отпадне материјале“.
Иновација је заједнички рад предузећа Синтеза смола д.о.о., Технолошко-металуршког факултета и Института за хемију технологију и металургију-Институт од националног значаја за Републику Србију. Представља развој нових еколошки и економски прихватљивих технологија за производњу гелних премаза и материјала који смањују запаљивост на бази незасићених полиестарских смола из биообновљивих извора. Производи се могу применити у разним индустријама (грађевинарство, рударство, прерада полимера итд.). Аутори иновације су Александар Маринковић, Милутин Милосављевић, Тихомир Ковачевић, Јованка Ковачина, Милена Милошевић, Александар Јовановић, Слободан Петровић. У прилогу је додељена диплома.
Честитамо колегама у желимо им пуно успеха у даљем раду!
У четвртак 17.09.2020. потписан је Уговор о научноистраживачкој и пословно-техничкој сарадњи Института за хемију, технологију и металургију и Института за информационе технологије Крагујевац (http://iit.kg.ac.rs). Уговорне стране су се потписивањем Уговора обавезале на сарадњу кроз изградњу научних капацитета који дефинишу заједнички рад на националним и међународним пројектима, као и обезбеђивање услова младим научним радницима да се лакше укључе у научноистраживачки и стручни рад. Потписивању овог документа присуствовали су ректор Универзитета у Крагујевцу проф. др Ненад Филиповић, представници Института за информационе технологије Крагујевац – др Биљана Шмит, виши научни сарадник и др Дубравка Живковић, научни сарадник, као и представници Института за хемију, технологију и металургију – др Жељко Чупић, научни саветник и др Урош Анђелковић, виши научни сарадник.
Прилог Радио телевизије Крагујевац може се видети на линку: https://www.youtube.com/watch?v=g9-as1A_ze0&feature=emb_title
Поштоване колегинице и колеге,
У прилогу је Правилник о ближем уређивању јавних набавки унутар Института за хемију, технологију и металургију. Правилником се уређује начин планирања и спровођења поступака јавних набавки, праћења извршења уговора о јавним набавкама, начин комуникације, правила, обавезе и одговорност лица и организационих делова Института у контексту свих активности везаних за област јавних набавки.
